Zahtevi za kafom na Bliskom istoku vremenom su rasli, a način transportovanja kafe iz luke Moka u Jemenu, za trgovinu sa Aleksandrijom i Istanbulom, bio je dobro čuvana tajna.
Uvidevši da se radi o napitku izuzetnih osobina, Arapi su dugo čuvali tajnu zabranivši izvoz ove čudesne biljke. Nijedan rasad drveta kafe nije smeo da napusti zemlju.
Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i zemljama Magreba. Kasnije su Indusi uspeli da prošvercuju kafu i počeli su uspešno da je gaje u Indiji.
Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad. Te godine otvoren je i prvi javni lokal za konzumiranje kafe. Kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, vremenom je postala osobitost socijalne kulture – u kafanama su se okupljali ljudi, održavali se kontakti, igrale razne igre, pio alkohol, pušila opojna sredstva i odmaralo se. Sve ovo slično je i danas.